Danas je Spasovdan, veliki hrišćanski praznik: Evo koje običaje bi trebalo da ispoštujete

Spasovdan je praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem – uzdizanju Isusa Hrista na nebo i slavi se uvek 40 dana posle Vaskrsa. Ove godine, on se proslavlja 13. juna, a krsna je slava grada Beograda, kao i Banja Luke, Nevesinja, manastira Visoki Dečani.

Danas je Spasovdan, jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu

Na Spasovdan, hrišćani prestaju da se pozdravljaju sa „Hristos voskrese“ i pozdravljaju se „Hristos spase“.

Prema predanju, Hrist se ovog dana javio svojim učenicima i rekao im da idu po svetu i propovedaju Jevanđelje.

Zatim ih je blagoslovio, podignutih ruku i onda počeo uznositi na nebo. Tako se i predstavlja na freskama koje prikazuju završetak dela spasenja i njegov povratak na nebesa. Najstarija molitva koju je, po verovanju ostavio, je „Oče naš“.

Spasovdan je povezan sa brojnim običajima koji su ukorenjeni u verskoj tradiciji i narodnim običajima. Oni variraju od regiona do regiona, ali svi nose duboku simboliku i versko značenje.

Običaj je da se na ovaj dan muškarci ne briju, žene ne umivaju, a deca ne kupaju. Kažu da na Spasovdan nipošto ne treba ni spavati preko dana. Ko to uradi, prema predanju, dremaće cele godine.

Običaj kaže da se na Spasovdan ne radi da grom ne udari, i da se time ne prizovu loše stvari. U pojedinim krajevima zemlje po njivama, baštama, torovima postavljaju se krstovi od leskvine ili leskov štap.

Pre zore na sam Spasovdan takozvane Krstonoše odlaze do zapisa odnosno osveštana stabla. Nose barjak i krst, a ljudi koji prate kite drvo cvećem i određenim đakonijama.

Krstonoše idu u krug oko zapisa uz pesmu i molitivu, prisustvuje i sveštenik. Takav običaj odnosno litije donose boljitak porodici, ali i dobar prinos na njivama, kao i povoljne vremenske uslove da rod bude još bolji. Osveštena stabla smatraju se svetim i nikako ih ne treba seći.