Tako je moralo biti: Miroslav Ilić kupio grobno mesto, želi sa suprugom ovde da počiva

– Nije to dvorac, kao što se piše, to je kućica od 150 kvadrata, mi smo na temeljima stare kuće, podigli novu, ono što sam želeo je bio veliki trem. Beograđani kada dođu kažu: “Imaš veliku terasu“, to nije terasa, to je trem. Želeo sam staru srpsku arhitekturu, to stvarno lepo izgleda.

Iako sada živi u kući od sto pedeset kvadrata, pevač pamti kako je život izgledao u skromnijim uslovima.

– Nikada nisam zaboravio vremena kada sedamdeset i nekih nije prošao vodovod, već sam vodu grejao na šporetu. Moj pokojni deda, Radovan, od majke otac, bio je mnogo pobožan, nije voleo da psuje, Boga i svece, stalno je govorio, saplak, ali nije znao šta znači.

Pročitajte: Rat se nastavlja- Kija Kockar rekla da ju je Luna pozvala, ona oštro reagovala

– Našao sam šta je saplak, u Nušićevoj knjizi, jer se Nušić bavio i tim starim rečima, a ne samo komedijom, saplak je, činija kojom se polivaš kad se pereš i kupaš – istakao je Miroslav, koji smatra da je važno da očuvamo korene naše narodne tradicionalne muzike.

– Mnogo je važno da sačuvamo tradiciju, to pričam već trideset godina unazad. To je sastavni deo mog postojanja, bez obzira na sve trendove koji su aktuelni. Nemam nikakav problem sa tim, ako ima ko da ga sluša, a tebi se ne sviđa, to je tuđi problem, ja sa tim nemam problem. Ipak, imam sa tim što se ova tradicionalna muzika toliko zapostavlja da to već postaje ozbiljno.

Pročitajte: Miroslav Ilić progovorio o problemu sa alkoholom- Priznao je sve, agresija najveći problem

– Mi smo tehnološki porobljeni već pedeset godina, jedino što možemo da sučuvamo jesu jezik, tradicija i običaji. Ako to izgubimo onda smo ništa – objasnio je i dodao:

Miroslav Ilić

– U Francuskoj su popularni i Madona i Bijonse, ali se Šansona ne dira. Samo je nama nešto seljački. Postoje mladenci koji zahtevaju da se ne dovodi harmonika, prihvatam, ali zašto? Ne smeš da bežiš od svog, od sebe, tate, mame, dete i pradede, ništa tu nema seljački, to je tvoje. Može svako da obuče markirano odelo, nauči silne jezike, ali ono što je naše mora da ostane naše.