Mama odozgo čuva njenu Vilu: Na dan kada ju je izgubila, ćerka Isidore Bjelice podelila predivnu uspomenu na majku

Pre tačno četiri godine spisateljica Isidora Bjelica izgubila je bitku sa opakom bolešću sa kojom se dugo i veoma hrabro borila. Članovi njene porodice ni danas se ne mire sa velikim gubitkom, a njena ćerka Vila Pajkić koja je najteže podnela smrt majke, danas se sa neizmernom tugom oglasila na društvenim mrežama.

Vila Pajkić se oglasila na Instagramu na godišnjicu majčine smrti

Naime, na godišnjicu Isidorine smrti, Vila Pajkić podelila je predivnu uspomenu i preminuloj književnici posvetila emotivne reči.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by @vilapajkic

– Najbolja od nas – glasio je opis fotografije majke i ćerke.

Zatim je podelila i sliku neba kojom je aludirala da je Isidora odozgo posmatra i čuva, a koju je pratila pesma Zaka Brajana „East side of sorrow“ („Istočna strana tuge“).

„Rekao je da će Sunce izaći sutra negde na istočnoj strani tuge. Bolje ti je da spakuješ kofere za zapad, udahneš duboko i pođeš na put“, glase stihovi ove tužne pesme koju je Vila Pajkić posvetila prerano izgubljenoj mami.

Vila Pajkić čuva najlepše uspomene na majku

Vila Pajkić, koja se nakon porodične tragedije neko vreme povukla u sebe, jednom prilikom je smogla snage i govorila o velikom gubitku koji je pre četiri godine doživela:

– Sećanja su uvek tu i ja sa puno ljubavi uvek pričam o njoj… – istakla je ćerka naše proslavljene spisateljice u emisiji „Scena“.

Podsetimlo, Isidora Bjelica je hrabro vodila bitku sa opakom bolešću pre nego što je 2020. godine preminula.

Rak joj je dijagnostikovan 2012. godine, prošla je kroz tešku operaciju gde su joj odstranjeni oba jajnika, materica i trbušna maramica i do poslednjeg trenutka otvoreno je o tome govorila, čak pomažući drugima koji su se takođe borili za svoj život.

– Imam kancer jajnika koji se širi kao požar. Danas mogu da budem u remisiji, a za dva meseca na samrti. U borbi s rakom nema pravila. Zato sam tragala za lekom u 12 zemalja. Četiri puta sam bila na ivici smrti i četiri puta se vraćala. Videla sam koliko je čovek glup i malen.

– Od trenutka dijagnoze život je logor. Ne znaš kada će te odvesti na pogubljenje, a svaki novi dan je mučenje. Pojma nemaš šta si kriv i što te muče, a opet veruješ u čudo i nadaš se. Kažu ovo nije život… Sve ih razumem, ovo nije za živog čoveka.

– Molila sam dragog Boga da me snaga i zdrav razum ne izdaju. Da nemam vere, verovatno bih odustala već pri prvim najstrašnijim fizičkim mukama. Mnogo mi znače molitve i reči mog duhovnika jer je on čovek neverovatnog smirenja, a smirenje je sve. Nismo mi šporet da nas neko popravi.

– Niko ne zna šta je ta bolest, ali dokazano je da radost i pozitivan stav neverovatno povećavaju šanse da se preživi, pod uslovom da čovek želi da preživi. Čovek mora oprostiti sebi, a to je dobrim osobama najteže. Jer mnogi rak karakterišu kao suptilno samoubistvo – govorila je Bjelica svojevremeno.