Vesna Zmijanac jedna je od naših najvećih zvezda, a njen život, ali i karijeru, obeležili su veliki usponi i padovi. Ipak, ona je uvek pronalazila snage da nastavi da se bori, jače i više nego što je to činila pre.

Vesna Zmijanac boriće se sa tugom zauvek!

U braku sa Vladom Jovanovićem Vesna Zmijanac dobila je ćerku Nikoliju, koja je krenula njenim stopama. Dok je bila sa njim, Vesna je otvoreno pričala o tome da je imala dva spontana pobačaja koja su ostavila ožiljke na njenoj duši:

– Naše prvo dete, sina, Vlada Jovanović i ja izgubili smo 1986. godine, kada sam bila u sedmom mesecu trudnoće. Spontani pobačaj dogodio se u pauzi koncerta u Mladenovcu. I ne zamerite mi što tu scenu ne mogu da opišem čak ni danas, kada je prilično vremena proteklo. Jer to je jedan od onih bolova koji još uvek boli, praznina koja još uvek zjapi istom tamom, i kad god se toga setim, uvek mi se utroba zgrči, uvek mi se zguti u grlu i uvek sebe kaznim pitanjem – da li sam i koliko sam ja (načinom svog života, pre svega) kriva za to što se dogodilo? U prvih nekoliko nedelja nakon toga, dok je bol zbog gubitka bio još svež, želela sam da i ja nestanem, da me nema. Krivila sam sebe, ne tražeći nijednu olakšavajuću okolnost, i pri tom sam samoj sebi smišljala takve patnje i muke kao kaznu, da sam, možda, u jednom trenutku i prešla onu granicu koja razdvaja svesno sagledavanje činjenica od umišljenih, pomalo i bolesnih, u svakom slučaju pogrešnih (i grešnih!) zaključaka – napisala je ona u svojoj biografiji “Kad zamirišu Jorgovani”.

Slična situacija Vesni se desila i nepunih godinu dana kasnije

– Vladino i moje drugo nesuđeno dete, takođe sin, i takođe u sedmom mesecu trudnoće, izgubila sam pod približno istim okolnostima 1987. godine. Pitala sam se i onda, i još uvek se ponekad zapitam – čime sam zaslužila da mi se dogodi to što mi se dogodilo? Zbrajala sam (i još uvek ih zbrajam) sve moje greške i grehove, sva moja voljna i nevoljna nepočinstva, sve moje besove i posebno izražene mane, sve one ružne pomisli koje sam o nekome ili nečemu imala, sve ono ne baš pohvalno što sam i sebi i drugima učinila, sve ono lepo i dobro što nisam ni sebi ni drugima učinila, sve one trenutke u kojima sam nekoga ovim ili onim, što sam rekla ili uradila, povredila – i tražila u svemu tome korene i razloge takve i tolike kazne koja mi je dosuđena. I, nakupilo se toga, nije da nije. Već sam prilično dugo i burno, nestašno živela, pa bi se štošta tu moglo pronaći što i nije baš nešto čime se valja dičiti. Život mi je, takav kakav mi je bio – dao šanse (takve kakve mi je dao), i ja sam ih iskoristila tako kako sam umela. Mnogo šta sam mogla (a mnogo šta i nisam!), možda, drugačije da uradim. No, svejedno – mislim da sam dovoljno platila i da sam svojom patnjom odgovorila na sva ona nekadašnja pitanja koja sam sebi postavljala, kao i na ova – koja tim povodom, pokadšto i danas sebi postavim. Dovoljno sam platila. Mislim, tačnije, da sam preskupo platila. Da sam preplatila. Mislim i ja, a i moji nerođeni sinovi – da je što se naše krvi tiče danak namiren. Da je što se naših isplakanih i neisplakanih suza tiče – sve, ali baš sve namireno – pisala je Vesna Zmijanac.

Vesna Zmijanac je konačno doživela sreću!

Godine 1989. za Vesnu je usledila najveća sreća, kada je rodila ćerku Nikoliju.

– Godinu 1989. obeležila su dva događaja, koji bez ikakve sumnje predstavljaju najznačajnije trenutke u mom profesionalnom i ličnom životu. Početkom godine objavila sam (uz veliku i nesebičnu pomoć mog velikog prijatelja Dina) ploču pod nazivom “Kad zamirišu jorgovani”, a devetnaestog dana meseca oktobra rodila sam kćerku Nikoliju – navela je pevačica.


Pink.rsyoutube prinscreen